Verbalno nasilje

Verbalno nasilje u podlozi gotovo uvijek ima ljutnju i agresivnost, i predstavlja destruktivni oblik komunikacije koji za cilj ima nanijeti štetu slici koju druga osoba ima o sebi i izazvati kod nje negativne emocije.
Za neke ljude, međutim, to postaje obrazac ponašanja koji se namjerno koristi da bi se uspostavila manipulacija i kontrola nad drugom osobom.
Emocionalno i verbalno nasilje ne mora biti uvijek prisutno od samog početka veze. Nekad je ponašanje nasilnog partnera na početku odnosa, sasvim suprotno, puno ljubavi i pažnje.  Često  sa nastojanjem da se uspostavi snažna veza sa partnerom '' njih dvoje  protiv ostatka svijeta''. Zbog toga, nakon što se jednom počne sa uvredama i kontroliranjem različitih aspekata života, žrtve su često zbunjene i iznenađene.
Svi mogu biti žrtve verbalnog zlostavljanja. I nekad je teško reagirati na vrijeme. Međutim, studije dosljedno pokazuju, da jednako kao i sa drugim vidovima nasilja, u romantičnim i porodičnim odnosima i verbalno nasilje vremenom jača u intenzitetu i frekvenciji.

Neki od oblika verbalnog nasilja:

Iako nekad kritika može biti konstruktivna, u nasilnim odnosima, ona se koristi veoma često i kao način za narušavanje samopouzdanja.
Pr.  Opet si zabrljao. Zar ništa ne možeš da uradiš kako treba?
      Uvijek samo kukaš. Nije ni čudo da niko ne voli da bude sa tobom.

Ponižavanje:
U komunikaciji, nasilnici često koriste ponižavanje i posramljivanje jer žele da se druga osoba osjeća loše.
Pr. Pogledaj se kakva si. Ko bi drugi htio da bude sa tobom?
     Dok nisi bila sa mnom, niko te nije cijenio. Bez mene, opet bi bila na nuli.

Manipulacija:
Manipulacija je pokušaj da se osoba navede da uradi nešto, a da se pri tom to ne naredi direktno.
Pr.  Ako tako uradiš, to će svima pokazati da uopšte ne mariš za svoju porodicu.
      Da me voliš, uradila bi to.

Okrivljavanje:
U nasilnim vezama, često je prisutno prebacivanje krivice za nasilje na žrtvu.
Pr. Ne volim kad se svađamo, ali zaista me ljutiš.
    Pogledaj šta si me navela da učinim.
Optuživanje za cilj ima da navede žrtvu da se stalno preispituje da li je ono što radi pogrešno.
Pr. Vidio sam kako si ga pogledala. I hoćeš da kažeš da se ništa ne dešava među vama?

Izolacija:
Izolacija ili isključivanje podrazumijeva potpuno odbijanje razgovora, ili ignorisanje druge osobe nakon što uradi nešto što drugom nije po volji.
Pr. Ako kažete nešto što im se ne sviđa, bez riječi izađu i odu i ostave vas da vi objašnjavate drugima šta se desilo.
 To je još jedan od načina za omalovažavanje. Komentari nasilnika su sarkastični i nadmeni, sve sa ciljem da bi se osjećali superiorno u odnosu na žrtvu.
Pr. Da pokušam da ti pojednostavim, tako da možeš da razumiješ.
    Siguran sam da si uložila puno truda u tu frizuru, ali počešljaj se, prije nego što te neko vidi.
Mnogi nasilnici kontrolu nad drugom osobom osiguravaju uz pomoć prijetnji, posebno onim koje izazivaju njezine najveće strahove posebno onim koji podrazumijevaju gubitak.
Pr. Vidjet ćeš kad ostaneš sama. Bit ćeš izgubljena.
 
Nazivanje pogrdnim imenima:
To je najčešći oblik verbalnog zlostavljanja. Nekad zamaskirano kao zadirkivanje, u podlozi uvijek ima za cilj degradiranje druge osobe.
Pr.  Nije ni čudo da svi kažu da si budala.
        Naravno da ne shvataš, dušo, zato što si glupa.